Grad teatar Budva – Predstava „Moje nagrade“

 
 
24.06.2016.
 

GRAD TEATAR BUDVA

Narodno pozorište iz Beograda i
Kulturni centar Pančevo

Tomas Bernhard

„Moje nagrade“

Režija: Maja Pelević

U petak, 24. juna 2016.godine, nastavljen je dramski programa ovogodišnjeg, jubilarnog, festivala „Grad teatar“. Na sceni između crkava izvedena je predstava rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda i Kulturnog centra Pančevo „Moje nagrade“. Predstava je nastala kao autorski projekat Maje Pelević i Slobodana Beštića po motivima istoimenih posthumno objavljenih memoara Tomasa Bernharda.

Rediteljski koncept i dramaturgiju potpisuje Maja Pelević, prevod je uradila Bojana Denić, kostim Olga Mrđenović, a scenografiju Miraš Vuksanović i Jasna Saramadić.

Uloge: Slobodan Beštić i suflerka Gordana Perovski

O PREDSTAVI:

U osvrtu na predstavu Olga Dimitrijević je dala i analizu teksta na osnovu kojeg je nastala: „’Moje nagrade’ su posthumno objavljena knjiga u kojoj pisac (Tomas Bernhard) upravo piše o tome – priznanjima koja je dobijao, kako ih se gnušao i kako ih je primao, kako mu se nisu milili oni koji su mu to dodjeljivali ali mu je bio drag novac koji je išao uz to. Sarkastičan prema svijetu i samom sebi, Bernhard priča o odvratnoj pokvarenosti sitnih interesa, simboličkog kapitala, priznanja visoke kulture, preraspodjele bogatstva itd. Taj buržoaski kontekst Prvog svijeta je grozan, ali njegove privilegije su izuzetno primamljive i Bernhard vrlo jasno pokazuje koliko je i kulturno-umjetnički svijet, iako često kritičan spram sistema, zapravo jedan od stubova tog i takvog društva“.

U kritikama se navode i neki od aspekata kojima se predstava bavi: „Prividno bogatstvo i raskoš vrlo brzo nestaju i teraju nas da se zapitamo treba li uopšte uplovljavati u nove, nametnute vode ili jednostavno treba ostati tamo gde si, svestan sebe i svojih vrednosti. I upravo je to ono o čemu pisac pripoveda i što nam Slobodan savršeno iznosi na sceni. Upravo se u tome ogleda i pomenuta svevremenost ovog dela.Treba li zagristi kolač koji ostavlja gorak i nimalo prijatan ukus u ustima ili treba ostati gladan istoga, i gladan života i napretka?I Po koju cenu ići ka tom, takozvanom napretku?“

Potpisnica rediteljskog koncepta Maja Pelević za Politiku naglašava da je „Bernhardovo delo samo po sebi toliko aktuelno da ne zahteva skoro nikakvu intervenciju: ono se čita kao kritika društva sada i ovde. Možda nam je u tom smislu jasno da je problem na koji je Bernhard ukazivao šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u posleratnoj Austriji, zapravo (p)ostao civilizacijski problem. Potpuni raspad i degradacija takozvane demokratije i takozvanog demokratskog društva, a sve cilju uništenja ljudi, apsolutna apatija koja vlada čak i u onim društvenim slojevima koji misle ili govore da se bore za bolje sutra i uništavanje svakog pokušaja da se o toj budućnosti progovori na neki drugačiji način“, što je i trebalo a bude naglašeno ovom predstavom. Uz to dodaje da su, „smeštajući Bernhardovo delo u kontekst današnje Evrope za koju je Bernhard još onomad rekao: ’Evropa, ona najlepša, mrtva je, to je istina i stvarnostְ’, pokušali da ukažu na to gde se danas nalazimo na karti Evrope, kakvoj uniji težimo i šta nas zapravo čeka na tom opustošenom banketu.”

MAJA PELEVIĆ je rođena 1981. u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2005. i doktorirala na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2012. Članica je projekta Nova drama. Izvedene su joj drame: ESCape, Ler, Budite Lejdi na jedan dan, Beograd-Berlin, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skočiđevojka, Hamlet Hamlet eurotrash (sa Filipom Vujoševićem), Fake Porno i Fakebook (grupa autora), Možda smo mi Miki Maus, Čudne ljubavi,Posledice i Potpuno skraćena istorija Srbije (sa Slobodanom Obradovićem). Sa Milanom Markovićem je 2012. uradila projekat Oni žive – u potrazi za nultim tekstom. Napisala, režirala i izvela u Bitef teatru dramu Posledice 2013. Dobitnica je nagrada „Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo, „Slobodan Selenić“ za najbolju diplomsku dramu, Nagrade konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst Možda smo mi Miki Maus, Sterijine nagrade za najbolji dramski tekst Pomorandžina kora. Živi i radi u Beogradu i Bečićima.

SLOBODAN BEŠTIĆ je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti 1987. u klasi profesora Predraga Bajčetića. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (1987–2001), zatim prelazi u Narodno pozorište. Pozorišne uloge (izbor): JDP – Buđenje proleća (Moric), Nižinski (Nižinski),Saloma (Saloma); Narodno pozorište – Hamlet (Hamlet), Ifigenijina smrt u Aulidi (Agamemnon), Opasne veze (Valmon), Bahantkinje (Glasnik), Zli dusi (Tihon); drugi teatri i trupe – Harold i Mod (Harold, BDP), Zli dusi (Šatov, CZKD), Magbet (Magbet, MTM), Priča o mladiću i 1000 anđela (Anđeo, Omen teatar), Hamletmašina (Hamlet, CZKD), Frida Kalo (Dijego Rivera, Opera i teatar Madlenianum), Vučjak (Horvat, NP Kikinda), Per Gint (više uloga, Šaušpile teatar, Dizeldorf), Šarlota (Lotar, „Parobrod“), Dali-Pikaso (Pikaso, Bitef teatar)… Ostvario je i veći broj zapaženih uloga na filmu i televiziji. Neprekidno se stručno usavršava u zemlji i inostranstvu. Intenzivno se bavi i pedagoškim radom. Predavao je glumu i scenski pokret na FDU i BK akademiji u Beogradu, FDU Cetinje, na Umetničkoj akademiji u Osjeku. Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima su: Nagrada za najboljeg mladog glumca, MES, Sarajevo 1987; Specijalna nagrada za najuspešnije istraživanje pozorišnog jezika, Malo Sterijino pozorje; Debitantska nagrada na filmskom festivalu u Nišu; Evropska nagrada za glumu „Gordana Kosanović“, koju dodeljuje Roberto Ćuli; Nagrada za najbolju mušku ulogu (Hamlet), Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu 2004; Nagrada za najbolju mušku ulogu (Horvat), Festival klasike, Vršac 2006.

Za ulogu u „Mojim nagradama“ je dobio godišnju nagradu Narodnog pozorišta „Raša Plaović“ za najbolje ostvarenje pozorišne sezone.

FRAGMENT IZ PREDSTAVE

Tekst preuzet sa sajta Grad teatra