Поменик Паштровића
Паштровски алманах I. Приредили др Мирослав Лукетић, Марко Кентера. Издавачи Марко Кентера и др Мирослав Лукетић. Свети Стефан-Петровац, 2014.
Franovich House у Рину, у америчкој савезној држави Невади, од осамдесетих година 19. века продаје вино и цигарете не само паштровским исељеницима у Сједињеним Америчким Државама. И дан данас је радња „Fine Wines, Liquors and Cigars“ Шпире Франићевића позната широм Америке, а у Националном регистру историјских места ове државе, продавница је заведена као власништво потомака породице Franovich.
Ове и друге „пробране“ детаље о сународницима, пријатељима и комшијама записао је Стево Давидовић и заједно са текстовима још осамдесет аутора објавио на страницама Паштровског алманаха I публикованог крајем 2014. године на Светом Стефану и Петровцу. Издавачи и уредници првог тома замишљене едиције о „лицима, стазама, пределима“ Боке которске и Јужног Јадрана, Марко Кентера и Мирослав Лукетић, у Уводу волуминозног дела (653 пагиниране странице) пишу да „је суштина да освијетли будуће путеве развоја Паштровића.“[1]
Намера тандема Лукетић-Кентера, којем је издавање „завичајног поменика“ тек почетак сарадње на објављивању докумената, архивалија, библиотечке грађе и извора о паштровском поднебљу била је да у пет целина обухвати досадашња историографска сазнања, резултате истраживања природне и културно-историјске баштине области на чијој се административној територији налазе, између осталих, манастир Прасквица, Будванска ривијера и Спомен дом „Црвена комуна“ у Петровцу.
Привредној грани од које зависи економски развој јужног дела црногорског приморја, долазак домаћих и страних гостију у категоризоване објекте приватног смештаја, али и хотелско-туристичке комплексе Хотелске групе „Будванска ривијера АД“ преко Туристичке организације Будва и других турооператера, посвећено је „прво петокњижје“ Паштровског алманаха I. Прижељкивана економска будућност обалског и руралног туризма на Паштровској ривијери размотрена је текстовима Ива Арменка о развоју послератног туризма у Црној Гори и Будви (1960-2014), Љубомира Ж. Филиповића о начинима презентације селâ „од Куљача до Режевића“, и Владимира Мацуре који текстуалним записом сведочи о бисерима етно-туризма паштровског. Пажња архитеката и стручњака који изучавају просторно планирање посвећена је заштити ових „националних културних добара“ са идејом да би „Паштровска културна баштина (би) могла бити довољна и значајна основа за развој туризма овога краја.“[2] Намера стручњака је да низом текстова у првом делу Паштровског алманаха утичу да се спречи даља девастација приобалног подручја Будве са околином. Неконтролисана, „дивља градња“ у ширем градском језгру „града Кадма и Хармоније“ и Светог Стефана већ више од деценије нарушава биодиверзитет Јужног Јадрана. Да би се у ували Буљарица сачувала флора и фауна (о којима у тексту пише Ванеса Будимић Вуковић) потребна је континуирана брига о еколошком одрживом развоју.
У поглављу Култура, наука, умјетност, спорт, књижевност и музичка дјелатност пружене су информације о личностима пореклом из Паштровића (молекуларном биологу Радославу Крстову Анђусу (1926-2003), Стевану Лукетићу и сликару Марку Греговићу чије име носи галерија ЈУ Спомен дома „Црвена комуна“ из Петровца. О раду ове установе културе од 1987. до 2003. године „у наставку“ првог Паштровског алманаха пише Бранка Павловић, а Душан Медин сумирајући резултате рада Удружења Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду „Дробни пијесак“ (2002-2014) подсећа да је прво окупљање Паштровића у главном граду Србије „одржано 7. децембра 1960. г. у свечаној сали предузећа „Партизански пут“ у Таковској улици бр. 10.“[3] У новом миленијуму, наставља Душан Медин, одржано је четрдесет и осам манифестација о завичају Симеона Пишчевића, Стефана Зановића, Дионисија Миковића, песника Стефана Митровића (1909-1985), о преводиоцу делâ Љермонтова и Бајрона на српски језик Николи Љубиши (1868-1919). О „Паштровским писцима“ и њиховим песмама, причама и есејима писали су драмски писац Вида Огњеновић, сликари и романсијери Момо Капор и Михаило Лалић. У међуратном периоду, у којем се интензивно развија туристичка привреда паштровског ареала[4], о Будви пише Милош Црњански (1927), док публициста Живко Милићевић бајковито збори о Светом Стефану, „зачараном граду“ (1932).
У Паштровском алманаху I литератни и публицистички текстови уобличени у тематске кругове добијају нову димензију јер су усмерени да о једном уском географском подручју пруже што ширу панорамску слику. Читалац публикације која је издата у част 100-годишњице од почетка Првог светског рата и 70-годишњице ослобођења Будве и Паштровића од окупатора има прилику да, из пера Драгана Кларића, сазна о организованим наступима соколских друштава у Боки которској до 1918. године. На Соколском сабору у Новом Саду одржаном 28. и 29. јуна 1919. године представник Паштровића био је Будванин Нико Медин који је пет година касније обновио „соколе“ у граду поред плаже Јаз.
Злата Марјановић и Ана М. Зечевић континуирано, из текста у текст, из концерта у концерт, „мермером и звуцима“ годинама сведоче о паштровским напевима и нотним записима. Трећа деоница Паштровског алманаха I двема текстовима привлачи пажњу на „композитора, диригента и аранжера“ Бранка Зеновића (1935-2005). Марјановић у раду „Да се кораци не изгубе: медитеранско-паштровска музика Бранка Ј. Зеновића“ подсећа на творца популарне композиције Изгубљени кораци која је била црногорски кандидат на југословенском избору за песму Евровизије 1966. године. Етномузиколог Злата Марјановић за Паштровски алманах пише и о Зеновићевој песми Мама приморкиња када је аранжер песме Пјесме Петровцу на Мору „при компоновању посегао за богатом музичком баштином свога завичаја.“[5] Песме „Ко винце пије“, „Јунак јунака“, „Што у дворе, што пред дворе“ и још седам паштровских мелодија за које је аранжмане написао Бранко Ј. Зеновић нотно и текстолошки обрадила је теоретичарка музике Ана М. Зечевић, састављач Зеновићеве био-библиографије (1999). „Музички блок“ у првенцу Паштровског алманаха повезују текстови Миле Медиговић Стефановић о усменом певању и грађанској музици о којој је ова ауторка писала и у магистарској тези о паштровској свадби. Жива је традиција паштровска: Етнографски музеј у Београду је првог дана марта 2014. године био домаћин округлог стола „У почаст Љубиши: Паштровске музичке теме“…
Низу литерата из Будве и приморја пре неколико година прикључио се и Лука Лукетић, унук будванског „делатника у култури“ и једног од издавача Паштровског алманаха I, Мирослава Лукетића. Књигу кратке прозе „Ђедова причања и унукове приче“ приказује Драган Копривица, док о издању „Аванти преваранти“, роману Александра Љубише, у Паштровском алманаху пише Јелена Јелушић. Издавачка продукција манастира Прасквица у електронском каталогу Централне народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња заступљена је са шест наслова, а у „летопису Паштровића“ писано је о књизи Дионисија Миковића „Паштровска свадба“ (текст Невенке Митровић) и о јубилеју светиње посвећеном Светом Николи (шест стотина година од оснивања).
Правно устројство „паштровске комуне“ током минулих векова, борба за „једнакост и братство“ (из текста Александра Соловјева) између моћних царстава са Истока и Запада Европе, очување православног идентитета између Млечана и Османлија у борбама за слободу „Црне Горе и Брда“ теме су присутне и у овом, првом по реду Паштровском алманаху. Прошлогодишњим издањем „Суђе и Банкаде Паштровића од XV до XIX века“ Марка С. Суђића у издању Манастира Градиште из Буљарице још је једном утврђен правни систем славног племена. Кастело и Лазарет, два утврђења близу увала код Катича и Свете Неђеље, физичка су била граница одбрамбеног система паштровског. Две утврде, два заклона, две „линије фронта“ виде се и на графикама Castel Lastua из 1849. године у власништву Народне библиотеке Србије из Београда. Душан Медин је трећој тематској целини Паштровског алманаха I писао о паштровским одбрамбеним бедемима са којих су, током Другог светског рата, паштровски родољуби одвођени у смрт. О Другом светском рату и учешћу чланова породицâ Греговић, Кажанегра, Митровић и Перазић (и многих других…) у ослободилачким борбама од 1941. до 1945. године запис је у првом тому Паштровског алманаха оставио Крсто Вуковић. Страдали су и Паштровићи, припадници националног покрета…
Након читања првог Паштровског алманаха радознали читалац са почетка приче добио је драгоцене информације о људима и приликама у којима се рађало, стварало, војевало за слободу. Својеврсна историјска читанка Црне Горе, Боке которске и Балканског полуострва стекла је истраживањима презентованим у Паштровском алманаху I нове културолошке димензије.
[1] Увод у Паштровски алманах I, издавачи Марко Кентера и Мирослав Лукетић, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 7.
[2] Кентера, Марко, Будва као Монте Карло или дезинтеграција културног идентитета Паштровића изградњом будванског бренда, Паштровски алманах I, стр. 119.
[3] Медин, Душан, Културни и научни рад Удружења Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду „Дробни пијесак“ од 2002. до 2014. Године, Паштровски алманах I, стр. 144.
[4] Медиговић Стефановић, Мила, Урамљена љетовања: прилог туристичкој историји Паштровића, Удружења Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду „Дробни пијесак“, 2013.
[5] Злата Марјановић, Да се кораци не изгубе: медитеранско-паштровска музика Бранка Ј. Зеновића, Паштровског алманаха I, стр. 363.
