Šnajderu na Trgu pjesnika uručena nagrada “Stefan Mitrov Ljubiša”


Svečanom ceremonijom uručenja nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša”, koju festival “Grad teatar” dodjeljuje za oblast književnog stvaralaštva, sinoć je na Trgu pjesnika otvoren ovogodišnji književni program budvanskog festivala. Na samom početku prisutne je pozdravila Svetlana Ivanović, glavna urednica festivalskog programa, najavivši sve programe koji će se odvijati na Trgu pjesnika tokom 38. festivala “Grad teatar”.

Slobodan Šnajder, romanopisac i dramski pisac, postao je 26. laureat prestižne nagrade. Jednoglasnu odluku donio je žiri u sastavu: Velimir Visković, književni kritičar i leksikograf, dr Dragana Kujović, naučni savjetnik, i prof. dr Saša Radojčić, pisac i profesor. Nagradu “Stefan Mitrov Ljubiša” je Šnajderu uručila Milena Lubarda Marojević, direktorica JU Grad teatar, a Šnajder je izrazio zahvalnost i radost što je gost Trga pjesnika i dobitnik ove značajne nagrade.

“U životu nisam primao puno nagrada. Kad sam bio jako mlad, mislio sam da je trebalo da dobijem jednu nagradu i tada mi je član žirija rekao da sam još premlad za nagradu. Onda je prošlo neko vrijeme, čovjeku se nakupe godine i onda se desio novi žiri kada sam ja opet mislio da je trebalo da dobijem tu drugu nagradu, a onda su mi rekli da sam prestar za nagradu. I tako su se moja životna dob i nagrade jako rijetko sretale. Ovo je jedan takav događaj i ovo je za mene jedan srećan trenutak”, naglasio je Šnajder.

Dr Dragana Kujović pročitala je obrazloženje žirija, naglašavajući da je Šnajder svojim bogatim opusom i književnim djelovanjem ostavio snažan trag ne samo u hrvatskoj kulturi, već na cijelom prostoru bivše Jugoslavije. “Nagrada “Stefan Mitrov Ljubiša” dolazi u prave ruke”, zaključila je.

Prof. dr Vladislava Gordić Petković, moderatorka večeri, podsjetila je da je prethodni dobitnik nagrade bio njen suprug, Radoslav Petković.

“Iako nije bio u prilici da lično primi ovu nagradu, jako mu je važna i bilo mu je drago kao i svima nama što je ova nagrada došla u izvanrednog autora Slobodana Šnajdera, koji je i teoretičar, i publicista, i prozaista, i dramski pisac, i romansijer, i aktivista. “Književnost je zrcalo koje spaja, stapa i iskrivljuje, prinoseći u isti mah slike iz drugih zrcala”, napisao je Viktor Žmegač i ta rečenica možda najbolje opisuje Šnajdera, iako on nije pisao direktno o njemu”, kazala je Gordić Petković.

Tokom večeri, promovisana su i dva Šnajderova romana, “Doba mjedi” i “Anđeo nestajanja”. Prof. dr Saša Radojičić je naglasio da se nagrada “Stefan Mitrov Ljubiša” dodjeljuje za cjelokupno djelo i da mora imati neku vezu sa dramskom književnošću.

“Srećna okolnost je bila što je Šnajder neposredno prije odluke objavio roman “Doba mjedi”. I taman kada je žiri donio odluku i prije nego što je ta odluka saopštena čak i samom autoru, izašao je drugi roman, odnosno treći po redu Šnajderov, “Anđeo nestajanja”koji je, ja ne mogu  da kažem sve bolji, ali je drugačiji od ovog prvog romana i po mnogu čemu je sličan.”

Gošća večeri je bila Bora Babić, direktorica i glavna urednica izdavačke kuće Akademska knjiga, koja je istakla da joj je velika čast i privilegija to što objavljuje knjige Slobodana Šnajdera.

“Privilegija je čitati prvi rukopise Slobodana Šnajdera, to se meni desilo ove godine kada smo pripremali za objavljivanje roman “Anđeo nestajanja”. To je izvanredno iskustvo, ja sam danima živjela sa Anđom Berilo i ona mi je u jednom trenutku postala najbolja prijateljica, žena koja nikad ne odustaje od svojih ideala. Ja vjerujem da među vama ima takvih žena i sigurna sam da ima žena koja nikad ne odustaju od svojih ideala i koje svakodnevno stvaraju”, kazala je ona dodajući da je Šnajder savremeni klasik koji će biti dobitnik najvećih svjetskih nagrada.

Šnajder je sa publikom podijelio trenutke iz svog teatarskog rada, naglasivši značaj tog iskustva pri pisanju romana.

“Napisao sam roman za koji sam mislio da je pozorišna adaptacija nemoguća. “Doba mjedi” bi možda mogao biti TV serija jer ima epsku strukturu, ali zašto to raditi. To je sada opšta moda kao da niko nikada nije napisao neku dramu. Uglavnom se adaptiraju romani što je meni bezveze. Međutim, to što sam ja dugo pisao drame mi dosta pomaže jer prije svega postoji radnja. Danas su vam uspješni recepti za nagrade nešto sasvim suportno, to su uglavnom izvještaji o nutrini, lirski komentari. Svako misli da je njegova lična nutrina zabavna pa još ako ima problem patrijarhata pa zatim i neka ljubavna priča, eto ti Nobela. U mom romanu su ljubavne priče potpuno otvorene i ostaje na čitateljkama da to otkriju jer žene više čitaju Šnajdera, ali žene uopšteno više čitaju”, rekao je Šnajder i dodao da je htio da napiše knjigu o svima nama sa prostora bivše Jugoslavije i o tome zašto smo se raspali. Kako je naglasio, oba romana su bazirana na stvarnim događajima pružajući dubok uvid u istoriju i društvene promjene.

“Imate o tome jako dosta u knjizi preko individualnih sudbina poput Koče Popovića koji je, po mom mišljenju, najzanimljiviji čovjek Titovog pokreta. Mi znamo šta smo prigovarali Titu 1968. godine i to je sve tu u knjizi “Anđeo nestajanja”. To smo mi ukoliko nas to još zanima. Zato i mislim da ovaj roman neće tako dobro proći u Evropi kao što je “Doba mjedi” koji je više evropska priča, ali i naša. Kada rat i ideologija idu kroz postelje ljudi, ta priča koju sam dobio za “Doba mjedi” zvuči kao da je holivudska izmišljotina, ali nije. Zaista je u životu bilo tako. U oba romana su se stvari zaista događale, naša je istorija puna perverzija. Ništa nisam izmislio.”

Svečana ceremonija uručenja nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” i promocija romana pokazali su izuzetnu kulturnu važnost Šnajderovog opusa, ne samo u lokalnom, već i u širem regionalnom kontekstu. Ovaj događaj još jednom je potvrdio značaj festivala “Grad teatar” kao ključnog kulturnog događaja koji obogaćuje kulturni život Budve i cijelog regiona.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


9 − four =