Otvorena izložba autorke Leposave – Lepe Milošević Sibinović

 

U četvrtak, 21. jula 2022. godine, u Modernoj galeriji „Jovo Ivanović’’ otvorena je izložba PERGAMENT SRBIJA „VODA – AKTUELNA TEMA U KNJIGAMA UMETNIKA PERGAMENT KONCERTINA” autora međunarodnog projekta Leposave – Lepe Milošević Sibinović.

Kustoskinja izložbe je Tanja Jovetić, viši kustos. U muzičkom dijelu programa su nastupili Vasilije Hadžić (violina) i Jelena Divanović (klavir) u klasi profesorice Dušice Kordić i profesora Novaka Pavličića, koji su odsvirali kompoziciju Ples patuljaka kompozitora Ezre Dženkinsona.

Itana Lalović ispred JU Muzeji i galerije Budve je najavila umjetnicu i autorku projekta Leposavu – Lepu Milošević Sibinović, koja je zvanično otvorila izložbu:

„Tema „Voda’’ je novi segment kontinuiranog međunarodnog autorskog projekta „Pergament Srbija – Knjiga umetnika pergament koncertina”. U projektu se od 2000. godine radilo na napi (meka koža) a od 2007. na jagnjećem pergamentu. Teme se menjaju a  razlozi za izbor teme su aktuelnost i mogućnosti refleksije koje ona pruža kao umetnički izazov. Dijaloška forma umetnika sa pergamentom, materijalom sa ekspresivnim genetskim kodom, uposlila je kreativni potencijal pozvanih učesnika i pogodovala izrazu etičke i estetske konotacije. Projekat je predstavljen na 50 izložbi u zemlji i svetu.

Jedini uslovi – preporuke bili su poštovanje izgleda specijalno i po drevnoj recepturi pripremljenog jagnjećeg pergamenta i slobodna veza s temom. Kao autor koncepta i kustos projekta, formatirala sam i obradila pergament koncertina knjige (stručni izraz za savijanje tabaka u formi harmonike) i stavila ih na kreativno raspolaganje umetnicima iz Srbije i inostranstva. Harmonija i smisao života pronađeni su u okruženju vode, koja je sveznačenjski materijal, simbol mentalne i fizičke katarze. Ona se obnavlja, menja stanje, stvara i razara formu. Sveprisutna je od biblijske priče o Nojevoj barci, sastava našeg tela, u tokovima, suzama, umetničkim delima, do zlatnog resursa današnjice. Kompleksan put vode ostavlja neizbrisive tragove. Njeni filozofski, religijski, ekološki i praktični aspekti provocirali su najrazličitije autorske refleksije na pergament podlozi. Mitološke sadržaje starih plemenskih kultura Meksika oživljavaju Markos Lusero (Marcos Lucero) i Dejanira Afrika Melo (Deyanira África Melo). O vodenim čudovištima upečatljivo maštaju Viktor Ernandes Kastiljo (Víctor Hernández Castillo) i Žoao Važ de Karvaljo (Joao Vaz de Carvalho). Hvaleći lepotu, Muriz Čoković uživa u gotovo oniričnoj lepoti kanjona Uvca, ronioci se prepuštaju grafičkom moru Milice Antonijević, a Karmen Dengra (Carmen Dengra) se inspiriše delom Edgara Alana Poa „U Malstremskom vrtlogu”. Stoja Džebrić obožava i zlati „Grčka ostrva” Lorensa Darela, morskom florom i faunom impresionirana je Jrelena Šalinić Terzić, a plažu u rodnoj Puerto Vajarti (Puerto Vallarta) mapira arhivskim fragmentima iz detinjstva Ireri Topete. Kontemplativan mir sugeriše sprud Dimitrija Pecića, dok mnoštvo nemirnih ogledalskih figura rastače voda u pergament koncertina knjizi Hilberta Asevesa Navara (Gilberto Aceves Navarro). Neki radovi reflektuju nostalgiju za čistom vodom i odbojnost prema njenom zagađenju, kao što to čine autori Lilian Karland Malbašić, u delu „Budućnost dece”, i Nikola Radosavljević, a upozorava artikulisanim ilustrativnim pristupom Rastko Ćirić. Diana Morales likovno umnožava ugroženu endemsku amfibiju aholote – regionalnog daždevnjaka koji živi u jezeru Sočimilko (Xochimilco) u blizini grada Meksika i zakonom je zaštićen. Jezičku matricu koriste Mirjana Tomašević, likovnom igrom sentencije „Voda zube ima”, Slobodan Radojković, varijacijom reči „voda” na raznim jezicima, kao i Serhio Gutieres (Sergio Gutiérrez), na hebrejskom i nauatl (nahuatl) jeziku. Suptilni poetski prostori i tonski prelazi senki i obrisa u pergament koncertina knjigama Nunik Suaret (Nunik Suaret) i Ivane Bjelice problematizuju značaj opažanja. U pogledu likovne forme, projekat obuhvata dela najrazličitijih autorskih pristupa, od gotovo realističkog, preko asocijativnog do znakovnog.

Autorske varijacije, kojima su zajednički imenitelj pergament i šire shvaćena tema „voda”, zanimljiva su mala likovna biblioteka i mesto susreta stvaralaca podstaknutih aktuelnom svetskom temom.

Zahvaljujem se svim kolegama – učesnicima, institucijama – domaćinima izložbi i svima koji su na bilo koji način doprineli kvalitetu i prepoznatljivosti projekta” – navodi se u tekstu za katalog mr Leposave – Lepe Milošević Sibinović

Izložba će biti otvorena do 14. avgusta 2022. godine.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


five × 3 =