U budvanskoj Modernoj galeriji 29. maja 2018. godine, otvorena je izložba skulptura i crteža Dragiše Obradovića. Organizator ove izložbe je kustos Moderne galerije Jasmina Lazović.
Izložu je otvorio publicista i nekadašnji direktor RTS-a, Nikola Mirkov.
Muzičku numeru na gitari je izveo učenik III razreda “ŠOMO – Budva” Luka Bigović, u klasi profesora Igora Zenović, izvedbom numere Jozefa Kifnera: Prva sonatina I stav, Andantino. Luka je u aprilu u Herceg Novom, na 45 “Muzičkom festivalu mladih Crne Gore”, osvojio srebrnu liru u pretkategoriji A.
Na izložbi je predstavljeno 16 skulptura od mermera i kamena i 22 crteža u kombinovanoj tehnici. Izložba će trajati do 11. juna 2018. godine.
Dragiša Obradović je rođen 1943.godine u Pepeljevcu kod Kruševca. Završio je Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu 1966. Na postdiplomskim studijama Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu 1973–1975. godine izučavao je sintezu oblika u prostoru. Radio je kao profesor Gimnazije u Vrnjačkoj Banji 1966 –1969. godine. U Kulturnom centru Vrnjačke Banje osnovao je i kao rukovodilac realizovao autorski projekat Sinteza stvaralaštva i kultura prostora 1973– 1997. Bio je upravnik Zamka kulture 1988–1996. U okviru projekta Sinteze osnovao je i organizovao Bijenale jugoslovenske skulpture u pleneru i Simpozijum sinteze 1973; obnovio je Vajarski simpozijum; ustanovio i realizovao Centar za savremenu grafiku; Centar za kulturu i umetničko stvaralaštvo mladih; Festival pejzaža; Međunarodnu letnju Akademiju za likovno stvaralaštvo; Umetničku zbirku; Školu za likovne talente itd. Kao glavni i odgovorni urednik uredio i publikovao 5 „Knjiga sinteze“. Sa akademikom Svetomirom Arsićem Basarom i grupom uglednih srpskih stvaralaca i istoričara umjetnosti (S.Bošnjak, N.Kusovac, R.Božović, M.Vidić, S.Halugin, S.G.Jov-anović, V.Grujić, P.Popović, S.Račić) osnovao 2000. godine Atelje Basara-Obradović. Do odlaska u penziju (2011) bio je profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini za predmete Vajanje i Skulptura u drvetu. Na FU Univerziteta u Nišu 2005–2011. bio je gostujući profesor Vajanja. Živi i radi u Vrnjačkoj Banji. Priredio je 45 samostalnih izložbi skulptura i crteža u važnijim gradovima Srbije i u inostranstvu (Pariz, Seguret, Dubrovnik…). Učestvovao na preko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegove skupture se nalaze u stalnoj postavci jugoslovenske skulpture u Narodnom muzeju u Beogradu i u drugim muzejima i galerijama Srbije. Njegova bibliografija sadrži preko 600 jedinca. Objavljivao je eseje i poeziju u časopisima „Vidici“, „Bagdala“, „Izgradnja“, „Čovek i prostor“, „Povelja“, „PULS“ itd. U Srpskoj nacionalnoj enciklopediji (2008) i u lesikonu „Ko je Ko u Srbiji“ (2011–2012) Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, napisane su odrednice o ovom autoru.
O ovom autoru objavljene su dvije monografije: „Sinteze Dragiše Obradovića“ (2004) i „Crteži D. Obradovića“ (2007). Njegovo stvaralaštvo predstavljeno je u knjizi „Kazivanja i iskazi srpskih vajara (33)“ Vesne Majher, koja je objavljena 2006. U biblioteci „Fons romanus“, NB dr Dušan Radić iz Vrnjačke Banje i FU Prištinskog univerziteta, štampana je 2010. godine knjiga eseja ovog autora „O umetnosti i umetnicima“.
D.Obradović je dobitnik više nagrada i priznanja za skulpturu i esejistiku. Djela ovog autora –skulpture, spomenici, memorijalna obilježja i portreti postavljeni su u slobodnom prostoru u više gradova i mjesta u Srbiji.
O stvaralaštvu i radu Dragiše obradovića Nikola Mirkov rekao je sledeće:
„Jedinstvena graditeljska odlika Dragiše Obradovića jeste težnja da blisko spoji iskon i budućnost. Poštovanje odnosa skulpture i prostora koje okružuje, čime se Obradović i teorijski i predratnički bavio, kao što smo čuli, takođe upečatljivo opervažuje umetničko delo. Tako obrazložih u sebi čudesni utisak da, i kad su figurativne i prepoznatljivih oblika, njegove skulpture kao da prizivaju delove nekada jedinstvene mase.“